INTERVIEW
Pre tri, četiri godine, kada je na domaćoj rock'n'roll sceni vladalo svojevrsno zatišje i kada su nova izdanja bila rezervisana samo za već pomalo umorne, "stare dobre snage", pojavio se milanovački bend "Bjesovi". Prošlu godinu su obeležili izdavanjem svog prvog CD-a i kasete, koji su proglašeni za najbolja izdanja 1994, a "Bjesovi" su postali bend godine. O počecima, o svojoj muzici, originalnim koncertnim nastupima za "Talas" govore frontmeni grupe Goran Marić i Zoran Marinković.
BJESOVI
Kako su nastali Bjesovi?
Zoran: Bend je nastao iz frustracije koju smo osećali kao ljudi u provincijskom gradu u provincijskoj zemlji; kao drugačiji bio si prokažen.
Šta vas je navelo na zaključak da ste drugačiji?
Goran: Sva znanja koja smo sticali, ne samo u školi, već i iz filmova koje smo gledali, muzike koju smo slušali, knjiga koje smo pročitali - tokom godina smo shvatili da je bavljenje R'N'R-om način da ostaneš zdrav, i to, možda najelegantniji način ako si imao "sreću" da se rodiš kao Srbin.
Zoran: R'N'R je dobar zato što je direktan, a ostavlja mesta i za bavljenje dragim vidovima umetnosti.
Goran: R'N'R je na Zapadu bio obraz bunta protiv zadatih društvenih vrednosti a kod nas je to posebno naglašeno.
Zoran: U našem gradu smo bili sprečeni u svemu što smo pokušali da uradimo. Recimo, naš projekat "Ljubav je hladnija od smrti", 1986. - performans sa našim prijateljima koji su se interesovali za dadaizam i nadrealizam. < Ljuba > nam je bila zabranjena, i to iz nekoliko razloga - što nismo imali preciznu minutažu "programa", što smo taj performans reklamirali sa ljudima sendvičima, što smo imali letke...
Goran: Što smo poštovali sve tekovine zapadnog marketinga, koji tada kod nas još nije bio ni u povoju.
Zoran: U tom kontekstu neprepoznavanja protekao je i naš prvi koncertni nastup.
Goran: Taj nastup smo imali - ne kao Bjesovi, to je bio početak Zoranove i moje saradnje na Novu 1987. godinu, nazvali smo grupu Baader Meinhof i to je, takođe, bilo zabranjeno?
Zoran: To je bilo u sklopu koncerta milanovačkih grupa koje su obrađivale, recimo, ZZ Top, Atomsko sklonište. Izveli smo primarni punk nastup, ja sam svirao gitaru, Goran bas sa dve žice, imali smo još jedan bas, a bubnjeve je lupao naš sadašnji gitarista Zoran Filipović...Taj nastup je bio pravi noise! Na kraju smo polupali i spalili instrumente pred polupraznom salom.
Goran: Ostalo je 150 od 800 ljudi!
Zoran: Međutim, znali smo da imamo šta da kažemo i nastavili smo dalje.
Goran: Naša kreativnost se razvijala i postajala zrelija kako smo odrastali i postajali stariji.
Zoran: Osećali smo da u tradicionalnoj formi R'N'R pesme, bez eksplicitne provokacije slušalaca i senzacionalizma, možemo da predamo istu poruku.
Goran: U stvari, ta tradicionalna forma čini poruku shvatljivijom.
Zoran: Na to su nas najviše potakli Partibrejkersi.
Goran: Prvi bend kod nas koji je pokazao da se puno toga može učiniti za tri minuta.
Zoran: Prvu ploču Partibrejkersa smo slušali, valjda, milion puta...
Goran: ...dok se nije izlizala...
Zoran: Za Bjesove, definitivno najvažniji bend su Partibrejkersi!
Goran: Kao i momenat kada smo Zoran i ja, kao 17-godišnji klinci, uradili za Džuboks intervju sa Canetom (Partibrejkers) i Kojom (Šarlo akrobata i Disciplina kičme), i kada su nam oni svojom pojavom i ličnošću dokazali da čvrsto stoje iza onog o čemu govore u pesmama. Mi smo im verovali.
Zoran: I to je, možda, jedan od razloga što smo jako kratko bolovali od bolesti sindroma < samo Punk i ništa drugo >, jer smo shvatili da je glavna težnja i Brejkersa i Šarla i EKV i Discipline - težnja za slobodom.
Goran: I ljubavi.
Pretpostavljam da su se posle svega ovoga rodili Bjesovi?
Zoran: Da, ovo je bila predistorija stvari koje su se dešavale pre nego što je grupa nastala.
Goran: Zoran i ja smo imali puno ideja, a onda smo, 1987. upoznali našeg sadašnjeg gitaristu Peđu Dabića, tako da su 1988. nastali prvi demo snimci.
Zoran: U studiju "O".
Goran: Četiri pesme, snimatelj i producent bio je Igor Borojević.
Zoran: Tada snimatelj i producent, kasnije bubnjar Partibrejkersa.
Goran: Pesme su se umnožavale, i, konačno, prvi nastupi grupe Bjesovi su se desili početkom 1990. U septembru iste godine smo ušli u isti studio i sarađivali ponovo sa Igorom. Međutim, kada smo završili snimanje tih deset pesama, i dalje nije postojala stabilna postava. RTB je bila jedina postojeća kuća, a oni nisu imali razumevanja za ono što smo radili.
Zoran: Taj materijal nije mogao da se izda, pa smo sledeće dve godine proveli u splinu.
Šta ste radili za to vreme?
Goran: "Putovali"... bili smo u fazonu da istražujemo gde sve, može da se prođe... Dakle, u junu 1992. održanje prvi koncert Bjesova u sadašnjoj postavi.
Zoran: Sa obnovljenim entuzijazmom koji nas drži do danas!
Goran: Svirali smo u puno gradova u Srbiji.
Kako ste bili prihvaćeni u početku?
Goran: Bili smo dobro prihvaćeni, mada nismo imali ploču.
Zoran: U međuvremenu smo promenili sopstveni grad, tako da je Gornji Milanovac sada jedan od retkih gradova u Srbiji koji se može pohvaliti redovnim koncertima. Urbani duh je zaživeo.
Šta se to desilo sa Gornjim Milanovcem, šta je bilo pre, a šta posle?
Zoran: Bilo je ništa. A onda se desio Big Bang.
Goran: Prvo smo se nas dvojica upoznali, a onda smo krenuli da upoznajemo razne ljude međusobno - govorili su nam da spajamo babe i žabe - neki od tih ljudi su pesnici, neki nisu, ali svi su otišli u umetnost. Zoran je završio slikarstvo - svi su se realizovali, niko od tih ljudi nije neshvaćeni umetnik, dobijali su i razne nagrade...
Zoran: Peđa Dabić je u međuvremenu završio arhitekturu...
Goran: Ja studiram političke nauke...
Zoran: Drugi gitarista Zoran Filipović je završio nuklearnu fiziku...
Goran: ... a basista je inženjer za telekomunikacije.
Zoran: Tu je i bubnjar, Miroslav Marjanović, čovek sa sedam talenata...
Goran: Ne moraš da ih navodiš... Konačno, u januaru 1993. sa trogodišnjim zakašnjenjem pojavljuje se kaseta ,,U osvit zadnjeg dana" u produkciji čačanske diskografske kuće Sound Galaxy.
Zoran: ... onda smo pobedili u Zaječaru...
Goran: 10. jula 1993. smo počeli da sriimamo ovaj naš aktuelni album u studiju Akademija, a u septembru smo uradili finalni remiks.
Zoran: Da bi posle kraće avanture sa Take It Or Leave lt potpisali ugovor sa ITV Melomarket.
Goran: Kaseta se pojavljuje 4. IV1994, a CD 6. XI 1994.
Zoran: Trenutno imamo dva i po video spota - nedovršeni, nikad prežaljeni "Vraćam se dole", i dva spota kojima smo izuzetno zadovoljni - za pesme "Ime" i "Vreme je".
Kada sam vas prvi put gledala i slušala uživo, a beše to na ITV festivalu u maju 1994. u bašti SKC-a, sa vama je nastupao jedan izuzetno interesantan lik koji je, reklo bi se, prizivao, kišu. Ko je to bio?
Zoran: Postoje svedočenja da je u tom trenutku kiša padala samo na SKC - u stvari, on je prizivao leteće tanjire, ali je prizvao kišu. Boško Drljić je, inače, veliki mag, prorok, nezavisni naučnik i istraživač, koji je zbog urgentnih obaveza otkrivanja svih tajni u vezi sa predstojećim nuklearnim holokaustom u nemogućnosti da nastupa sa nama. Nirdala, džinovska zmija, koja se još zove i Tunašu (Tunguru naših šuma) će mu otkriti mesta sa kojih će Boško Drljić odaslati poruke hrišćanskom, muslimanskom i ostalim svetovima. Ona je trenutno jako zrela za ulov i otkrivanje navedenih tajni, što će se desiti nakon što joj Boško Drljić uspešno nabaci crvenu maramu na glavu.
Odakle potiče različitost vašeg koncertnog izražaja?
Zoran: Oduvek smo se kretali izrheđu pragmatičnog i neobjašnjivog. To nam je, u stvari, princip po kome de-lujemo od trenutka kada smo shvatili da ljudi koriste struju, automobile, radio-talase, a da ne znaju kako oni u suštini funkcionišu, pri tom ne priznajući okultno jer im je ono, kao nematerijalno, neshvatljivo i nepoznato. Daleko od toga da negiramo nauku ; služimo se tehnološkim dostignućima u ovome što radimo, ali uvek ostavljamo širom otvorena vrata za nesvesno i < nepostojeće >. To je ono što nas uzbuđuje i motiviše da idemo napred; u suprotnom, poraženi kružimo spiralom "običnog" življenja.
Goran: Crne odore, u kojima često nastupamo, imaju za cilj da od koncerta stvore svečani čin. Mi se na koncertima žrtvujemo i za sebe i za publiku, i direktnim porukama iz srca prizivamo Silu u cilju postizanja sveopšte katarze. Želimo da naglasimo i zvučno i vizuelno poruke naših pesama.
Zoran: A istovremeno, dajemo prisutnima sasvim dovoljan prostor za "intimno putovanje".
Pritom, ostajete dosledni formi kratkog teksta?
Zoran: Tekstovi su kratki zato što nisu mogli biti duži. To se naslanja na minimalistički pristup famoznih Parti-brejkersa...
Goran: I maksimalistički pristup famoznih Swansa!
Na vašem koncertu u Domu omladine, jedan moj prijatelj, i sam muzičar, mada malo starije generacije je prokomentarisao: "Opasni su. Ali, zašto su takvi pesimisti?". Ja, pak, nisam stekla taj utisak.
Goran: Pesimizam je samo jedna od emocija koju slušalac može da ponese sa koncerta. Sam čovek determiniše osećanja. Bilo je ljudi koji su tamo osetili optimizam, želju za životom. Dva dana posle koncerta koji si navela, javio nam se neki čovek koji se raspitivao da li smo mi satanisti, tvrdeći da nam je pripao i dušom i telom. Dobivši odrečan odgovor, radosno je priznao da mu je naša muzika povratila volju za životom i pomogla da se oslobodi dugogodišnje zavisnosti od heroina. Toliko o optimizmu.
Vaš scenski nastup često liči na spektakl, ali imam utisak da sve to radite da bi što jasnije preneli poruku publici.
Goran: Ako imaš sve uslove da oficijelnim sredstvima stvoriš maksimalni ugođaj, onda je moguće ostvariti idejno jedinstvo. U Domu omladine to je fenomenalno funkcionisalo, rasveta i pirotehnika su bile idejna podrška našem koncertu.
Zoran: lstovremeno, čuvamo se od zloupotrebe publike seksizmom, mačizmom, bilo kakvom ideologijom...
Goran: Uz našu muziku tako nešto je i nemoguće.
Zoran: Ne želimo da budemo odgovorni za nečije krčkanje u paklu, pa ni za sopstveno.
Goran: Svaka izgovorena reč je jako teška, nosi u sebi ogromnu količinu energije.
Zoran: I treba biti jako oprezan prilikom materijalizovanja sopstvenih misli - to je jedan od razloga zašto su nam pesme tako svedene.
Dobili ste razne lepe nagrade i priznanja za dosadašnji rad.
Goran: Priznanja i nagrade, naravno, prijaju i motivišu... Ploča i bend godine od strane Radio Indexa, to isto od strane Yu Rock magazina i StudijaB. Ali, ovde ne postoje MTV ili Grammy... Da smo bend na Zapadu, koji je dobio tako dobre kritike i takav broj nagrada, naš bi tiraž bio milionski, i samim tim naša misija bi bila od globalnog značaja.
Zoran: E sad, samo ostaje na nama, a mi ćemo se jako truditi, da izvedemo do kraja svoju prvobitnu nameru koja se sastoji u povratku nevinosti (naivnosti)!
MAŠA MATIJAŠEVIĆ